ZAŠTO ODLUČUJEMO DA MENJAMO ŽIVOT

ZAŠTO ODLUČUJEMO DA MENJAMO ŽIVOT

Da li ste nekada razmislili šta je to što je potrebno da iz korena promenimo život? Koji događaj, koja situacija je dovoljno jak motiv da promenimo svoje navike? Ispričaću vam svoju priču.

Dugo sam radio u korporaciji i mislim da bih bio još dugo da nisam tresnuo o dno. O dno, u smislu da sam potpuno počeo da gubim sebe, svoj život, prijatelje, slobodu. Sve je bilo podređeno poslu. Čak i vikend koji sam “kao” bio kod kuće i želeo da provedem sa porodicom, moje misli su već bile na sledećoj radnoj nedelji i zadacima koje treba da uradim. Dolazio sam kući petkom uveče, ponedeljkom sam već bio na putu dalje.

Vrhunac svega bio je moj stariji sin, koji je tada imao 3 godine. I u jednoj igri sa njim, ja nervozan zbog naravno nekih drugih stvari, počinjem da se ljutim na njega. Na šta on odreaguje samo jednom rečenicom: „Tata, idi kući“. Tada sam shvatio da ja zapravo živim život koji ne želim, jurim za nekim poslom i novcem i rizikujem da možda sve izgubim. Imao sam sreće pa sam shvatio na vreme i povukao se sa te pozicije i tog posla. Puno je komentara bilo ljudi oko mene. Kako sam lud, kako se takav posao ne ostavlja tek tako, teško je danas u Srbiji imati dobru platu i živeti lagodno. Međutim ja sam odlučio i napustio sve.

Otvorio sam svoju firmu. U početku nije baš bilo lako, nije se dobro zarađivalo, nije bilo dovoljno posla, a i imao sam gomilu izgovora da ne radim. Samo da popijem kafu sa ovim prijateljem, i pogledam ovo na internetu i odem da vidim deca šta rade. I sve u svemu, par sati dnevno možda nešto i uradim. Upali mi se sijalica jednog dana dok sam razmišljao kako sam to ja na prethodnim poslovima bio uspešan, kada sam radio za druge, a sada radim za sebe, a nisam toliko uspešan. I shvatim, da sam tada radio deset do dvanaest sati dnevno. Toliko sam radio i razvijao nečiji tuđ posao, radio sam za drugog. Šta mene zapravo sprečava da radim dvanaest sati za sebe i razvijam svoj lični posao. Tada je odluka pala i počeo sam da radim za sebe. Uspeh je veoma brzo došao.

Jedan od razloga koji vas drži u mestu da ne napravite korak dalje je i jedno uverenje koje mi kao nacija nosimo: „Nemam drugu mogućnost“ i „To je jedina mogućnost“ . Pronaći ćemo gomilu izgovora da ostanemo i da radimo to što radimo za minimalni novac koji dobijamo.

Na žalost ove tvrdnje nisu tačne. Matematički je dokazano da uvek imamo drugu mogućnost, a nekada i treću. Mi samo biramo da ništa ne uradimo i ostanemo tu gde jesmo u stanju u kome jesmo. Da li ste nekada te osobe koje nemaju drugu mogućnost i ne žele da promene posao pitali: “Šta će se desiti ako dobijete otkaz?“ Isto to… mislite da imate samo jednu mogućnost, međutim tada ste prisiljeni da se snalazite i brzo nalazite druge mogućnosti. Samo je tada tu odluku o napuštanju doneo neko drugi.

Sa druge strane kada je naše zdravlje narušeno, tada smo spremni da promenimo navike. Iz kog razloga to ne radimo dok smo zdravi, nego narušavamo svoje psihičko i fizičko zdravlje svakoga dana na različite načine. Hranom za koju znamo da nije dobra za nas, cigaretama, alkoholom i mislimo da bez toga ne možemo. Velika istina oko zdravlja je ta da ga ne poštujemo jer smo ga dobili na poklon. Da smo trebali da ga platimo,više bismo ga vrednovali.

Šta je potrebno da se vama desi kako bi iz korena promenili svoj život na bolje, da promenite navike i uživate u životu???

Leave a Comment

0

Start typing and press Enter to search